Обликовање рељефа пустиње еолским утицајима

Обликовање рељефа пустиње еолским утицајима

Ветар, као спољна сила, има важну улогу у обликовању пустиње.

Географија

Ознаке

ветар, ландформ, пустиња, дина, песак, ерозија, стена печурка, платформа, површина, спољне силе, оаза, физичка географија, геоморфологија, географија

Повезани додаци

Сцене

Еолски облици рељефа

  • стеновита пустиња - Позната је и као хамада, пустињска каменита висораван, са веома малим песковитим садржајем, због дефлаторног утицаја ветра.
  • шљунковита пустиња - Позната је и као серир. Претежно равничарска површина прекривена камењем и шљунком, са доминантним ерозивним утицајем ветра. Најчешћи је тип пустиње.
  • песковита пустиња - Позната је и као ерг. Доминантан је акумулативни утицај ветра, седименти. Најчешћи тип пустиње, обухвата 30% пустиња на Земљи.
  • пустињска област - Пустињска област са оскудном вегетацијом или без ње.

Еолски процеси зависе од одређених климатских услова, вегетације и земљишта. Ветар веома делотворно обликује површину Земље у сушним областима са местимичном вегетацијом, или без ње, где је површина покривена фино гранулисаним честицама тла. Таква подручја су пустиње, делимичне пустиње, ледене површине, пространства са спорадичном вегетацијом и морске обале.

Чак и при већим брзинама, ветар може транспортовати само мање честице песка, чији пречник није већи од 2 mm. Веће честице се транспортују површином тла, котрљањем, мање честице салтацијом, а најмање честице лебдењем у ваздуху. Већину честица, ветар транспортује салтацијом, односно скоковито по површини тла. Висина скока честица, том приликом, не прелази 10 cm.

Активности ветра у пустињама могу бити ерозивне и акумулативне. Ерозивни утицаји ветра одвијају се на више начина. Један од облика ерозије је дефлација, односно уклањање честица песка са површине тла. Том приликом настају мања или већа удубљења на површини тла, која називамо депресијама. Други облик ерозије је абразија; ветром транспортоване честице песка нарушавају стене, а и саме се међусобно деформишу. Том приликом настају стене разних облика; печуркасти остењаци, стенe у облику чипке, јарданзи у облику финге, као и платои и висоравни.

Престанком активности ветра, таложењем нанетог материјала настају еолске акумулације. На подручјима без вегетације јављају се рељефни облици тла, настали навејавањем и таложењем песка. На тај начин формиране уздужне дине, звездасте дине, барханзи у облику полумесеца, као и попречне дине настале бочним спајањем барханза прекривају велике површине пешчаних пустиња.

Пустиње и полупустиње прекривају велики део површине Земље. Отприлике једна трећина пустињских подручја прекривена је песком. Пешчане површине мењају свој облик великом брзином. Ерозивни утицај ветра, као и велика мобилност песка представљају велики проблем на Земљи: наноси песка прекривају оазе, обрадива земљишта, путеве, а ветар својим дејством нарушава површину Земље уништавајући обрадиве пољопривредне површине. Услед климатских промена све је више сушних подручја, која губитком вегетације настају изложена ерозији ветра.

Транспорт песка

  • лебдење - Честице мање од 0,08 mm ветар транспортује на овај начин.
  • салтација (нагли скокови) - Највећи део честица ветар транспортује на овај начин.
  • котрљање - Честице песка се ваљају по површини; око 20% седимента ветар транспортује на овај начин.
  • 10 cm

Ерозија

  • стеновита пустиња - Позната је и као хамада, пустињска каменита висораван, са веома малим песковитим садржајем, због дефлаторног утицаја ветра.
  • шљунковита пустиња - Позната је и као серир. Претежно равничарска површина прекривена камењем и шљунком, са доминантним ерозивним утицајем ветра. Најчешћи је тип пустиње.
  • депресија - Депресија формирана дефлацијом.
  • узбрдица - Плато конусног облика, равне површине, настао абразијом.
  • плато - Мала висораван, платформа, настала абразијом. Састоји се од тврђих стена ограничених стрмим падинама.
  • јарданг сфинга - Стена стрмих литица формирана аеродинамичким утицајима ветра. Утицај ветра при дну литице је јачи, а стена је на тим местима јаче избрушена. "Глава" стене се налази на страни ветра.
  • печуркасти остењак - Хетерогена формација стена. Нижи слојеви су мекши, њихов облик подсећа на стабло гљиве, а на њих се наслања тврђи део стене налик шеширу печурке.
  • стене у облику чипке - Фино распоређен облик стене настао абразивним утицајем ветра. При врху су распоређени јачи слојеви, веће отпорности на ерозију, а дубоке линије и гребени приказују слојеве променљиве тврдоће.
  • груби песак

Депозија

  • песковита пустиња - Позната је и као ерг. Доминантан је акумулативни утицај ветра, седименти. Најчешћи тип пустиње, обухвата 30 % пустиња на Земљи.
  • фини песак
  • оаза - Најдубаља тачка депресије настале дефлацијом је једнака висини површине мора. Даље продубљавање терена престаје, а на дну депресије настаје извор или језеро, чиме се стварају услови за развој вегетације.
  • попречне дине - Ове дине настале бочним спајањем неколико бархана, формиране су на подручјима са великом количином песка. Високе су неколико метара, а растојање њихових гребена износи више стотина метара.
  • звездасте дине - Ове дине имају заједничку централну тачку из које се, у разним правцима спуштају гребени. Овакве дине највероватније настају ерозивним утицајима ветрова из разних праваца или наглом променом правца дувања ветра.
  • уздужне дине - Најчешћи рељефни облици у пешчаним пустињама. Формирају се паралелно са главним правцима кретања ветра. Њихова дужина се креће од неколико стотина метара до више километара. Висина им достиже и неколико десетина метара. Спирално вртложење непрекидних поустињских ветрова ствара паралелне ветровите канале дуж којих транспортује песак и одлаже га у мирним зонама.
  • бархани - Ове рељефне формације настају у областима са умереним количинама песка. Имају облик полумесеца а њихова благо нагнута конвексна страна је окренута према ветру, док је унутрашња стрмија страна литице заклоњена од ветра. Висина им се креће од неколико центиметара до више десетина метара. Не мењајући свој облик, могу да расту и неколико десетина метара годишње.

Пустиње

Анимација

  • стеновита пустиња - Позната је и као хамада, пустињска каменита висораван, са веома малим песковитим садржајем, због дефлаторног утицаја ветра.
  • шљунковита пустиња - Позната је и као серир. Претежно равничарска површина прекривена камењем и шљунком, са доминантним ерозивним утицајем ветра. Најчешћи је тип пустиње.
  • песковита пустиња - Позната је и као ерг. Доминантан је акумулативни утицај ветра, седименти. Најчешћи тип пустиње, обухвата 30% пустиња на Земљи.
  • пустињска област - Пустињска област са оскудном вегетацијом или без ње.
  • лебдење - Честице мање од 0,08 mm ветар транспортује на овај начин.
  • салтација (нагли скокови) - Највећи део честица ветар транспортује на овај начин.
  • котрљање - Честице песка се ваљају по површини; око 20% седимента ветар транспортује на овај начин.
  • 10 cm
  • стеновита пустиња - Позната је и као хамада, пустињска каменита висораван, са веома малим песковитим садржајем, због дефлаторног утицаја ветра.
  • шљунковита пустиња - Позната је и као серир. Претежно равничарска површина прекривена камењем и шљунком, са доминантним ерозивним утицајем ветра. Најчешћи је тип пустиње.
  • депресија - Депресија формирана дефлацијом.
  • узбрдица - Плато конусног облика, равне површине, настао абразијом.
  • плато - Мала висораван, платформа, настала абразијом. Састоји се од тврђих стена ограничених стрмим падинама.
  • јарданг сфинга - Стена стрмих литица формирана аеродинамичким утицајима ветра. Утицај ветра при дну литице је јачи, а стена је на тим местима јаче избрушена. "Глава" стене се налази на страни ветра.
  • печуркасти остењак - Хетерогена формација стена. Нижи слојеви су мекши, њихов облик подсећа на стабло гљиве, а на њих се наслања тврђи део стене налик шеширу печурке.
  • стене у облику чипке - Фино распоређен облик стене настао абразивним утицајем ветра. При врху су распоређени јачи слојеви, веће отпорности на ерозију, а дубоке линије и гребени приказују слојеве променљиве тврдоће.
  • груби песак
  • песковита пустиња - Позната је и као ерг. Доминантан је акумулативни утицај ветра, седименти. Најчешћи тип пустиње, обухвата 30 % пустиња на Земљи.
  • фини песак
  • оаза - Најдубаља тачка депресије настале дефлацијом је једнака висини површине мора. Даље продубљавање терена престаје, а на дну депресије настаје извор или језеро, чиме се стварају услови за развој вегетације.
  • попречне дине - Ове дине настале бочним спајањем неколико бархана, формиране су на подручјима са великом количином песка. Високе су неколико метара, а растојање њихових гребена износи више стотина метара.
  • звездасте дине - Ове дине имају заједничку централну тачку из које се, у разним правцима спуштају гребени. Овакве дине највероватније настају ерозивним утицајима ветрова из разних праваца или наглом променом правца дувања ветра.
  • уздужне дине - Најчешћи рељефни облици у пешчаним пустињама. Формирају се паралелно са главним правцима кретања ветра. Њихова дужина се креће од неколико стотина метара до више километара. Висина им достиже и неколико десетина метара. Спирално вртложење непрекидних поустињских ветрова ствара паралелне ветровите канале дуж којих транспортује песак и одлаже га у мирним зонама.
  • бархани - Ове рељефне формације настају у областима са умереним количинама песка. Имају облик полумесеца а њихова благо нагнута конвексна страна је окренута према ветру, док је унутрашња стрмија страна литице заклоњена од ветра. Висина им се креће од неколико центиметара до више десетина метара. Не мењајући свој облик, могу да расту и неколико десетина метара годишње.

Нарација

Еолски процеси зависе од одређених климатских услова, вегетације и земљишта. Ветар веома делотворно обликује површину Земље у сушним областима са местимичном вегетацијом, или без ње, где је површина покривена фино гранулисаним честицама тла. Таква подручја су пустиње, делимичне пустиње, ледене површине, пространства са спорадичном вегетацијом и морске обале.

Чак и при већим брзинама, ветар може транспортовати само мање честице песка, чији пречник није већи од 2 mm. Веће честице се транспортују површином тла, котрљањем, мање честице салтацијом, а најмање честице лебдењем у ваздуху. Већину честица, ветар транспортује салтацијом, односно скоковито по површини тла. Висина скока честица, том приликом, не прелази 10 cm.

Активности ветра у пустињама могу бити ерозивне и акумулативне. Ерозивни утицаји ветра одвијају се на више начина. Један од облика ерозије је дефлација, односно уклањање честица песка са површине тла. Том приликом настају мања или већа удубљења на површини тла, која називамо депресијама. Други облик ерозије је абразија; ветром транспортоване честице песка нарушавају стене, а и саме се међусобно деформишу. Том приликом настају стене разних облика; печуркасти остењаци, стенe у облику чипке, јарданзи у облику финге, као и платои и висоравни.

Престанком активности ветра, таложењем нанетог материјала настају еолске акумулације. На подручјима без вегетације јављају се рељефни облици тла, настали навејавањем и таложењем песка. На тај начин формиране уздужне дине, звездасте дине, барханзи у облику полумесеца, као и попречне дине настале бочним спајањем барханза прекривају велике површине пешчаних пустиња.

Пустиње и полупустиње прекривају велики део површине Земље. Отприлике једна трећина пустињских подручја прекривена је песком. Пешчане површине мењају свој облик великом брзином. Ерозивни утицај ветра, као и велика мобилност песка представљају велики проблем на Земљи: наноси песка прекривају оазе, обрадива земљишта, путеве, а ветар својим дејством нарушава површину Земље уништавајући обрадиве пољопривредне површине. Услед климатских промена све је више сушних подручја, која губитком вегетације настају изложена ерозији ветра.

Повезани додаци

Климатске зоне

Земља се дели на географске и климатске зоне.

Оаза

Оазе настају у пустињама или полупустињама, на местима која су снабдевена водом.

Планетарна циркулација ваздуха

Разлика у температури између полова и екватора проузрокује планетарну циркулацију...

Реке и обликовање рељефа

Реке играју важну улогу у обликовању Земљине површине: изазивају ерозију, наносе и таложења.

Како морска вода утиче на формирање површине Земље?

Морска вода, као спољна сила, има важну улогу у обликовању обале.

Ветрењача

Ветрењача претвара кинетичку енергију ветра у корисну механичку енергију. Била је у...

Ветрогенератор

Ветрогенератори кинетичку енергију ветра претварају у електричну енергију.

Ледник (средњи степен)

Ледник је покретна ледена маса, ледена река, која се полако али непрестано помера.

Еолске форме на површини обала и степа

Ветар, као спољна сила има веома важну улогу у обликовању приобалних подручја и степа.

Живот и развој језера

Стајаће воде, јављају се у депресијама на површини Земље под утицајем унутрашњих и...

Једногрба камила

Једногрба камила, позната и под називом арапска камила је веома цењена и неопходна...

Шкорпија Androctonus Аustralis

Шкорпија врсте Androctonus Аustralis је једна од најопаснијих шкорпија на свету.

Бедуински камп

Полуномадски начин живота Бедуина прилагођен је климатским и еколошким условима пустиње.

Added to your cart.