Крчење шума

Крчење шума

Крчење шума негативно утиче на природну средину.

Географија

Ознаке

шума уништава, прашума, људска активност, zagađenje životne sredine, спаљивање, ерозија, klimatske promene, глобално загревање, штета по животну средину, еколошки проблеми, zaštita životne sredine, индустрија, пољопривреда, сточарство, биодиверзитет, контаминација, Амазонас, Африка, Индонезија, Земља, глобус, Околина, палмино уље, кафа, какао зрна, тропи, изумирање, изумро, друштво, Хуман геограпхи, географија, биологија

Повезани додаци

Питања

  • За колико би степени просечна температура Земље била нижа без ефекта стаклене баште?
  • Да ли је тачно да се као резултат ефекта стаклене баште повећава просечна температура Земље?
  • Да ли је тачно да је кисеоник гас стаклене баште?
  • Шта настаје процесом фотосинтезе?
  • Шта НИЈЕ потребно приликом фотосинтезе?
  • Који од наведених гасова НИЈЕ гас стаклене баште?
  • Шта је евапотранспирација?
  • Шта је ерозија тла?
  • Да ли је тачно да се уништавањем шума повећава ниво подземне воде?
  • Да ли је тачно да уништавање шума изазива смањење концентације соли површинских слојева тла?
  • Да ли је тачно да крчење шума изазива промене количине падавина?
  • На који начин крчење шума утиче на количину падавина одређеног региона?
  • Да ли је тачно да крчење шума доприноси повећању количине хранљивих материја у тлу.
  • Како утиче крчење шума на климу Земље?
  • Која је животиња доспела на ивицу истребљења због уништавања шума?
  • Каква је веза између хамбургера и крчења шума?
  • У чему се НЕ МОЖЕ наћи палмино уље које расте на месту искрчених шума?
  • Колико износи површина шума искрчених у последњих 25 година?
  • За чега се користи дрвна грађа добијена крчењем шума?
  • За чега се територија добијена крчењем шума НЕ КОРИСТИ?

Сцене

Крчење шума

  • 0. година
  • 5. година
  • 10. година
  • 15. година
  • 20. година
  • Тропска прашума
  • паљење шуме
  • обрадиво земљиште
  • искрчена шума
  • необрадиво земљиште

Крчење шума је присутно на нашој планети од самог почетка људске цивилизације. У то време су шуме прекривале половину копнених површина. Крајем прве половине 20. века, шуме умерено континенталног појаса Европе, Азије и Северне Америке су углавном искрчене. Тада почиње у значајној мери истребљење тропских шума.

Рашчишћавање шума се врши помоћу механизације или паљењем. На тај начин ослобођене територије се користе за гајење усева, али ова активност није дуготрајна: после кратког времена земљиште постаје неплодно, а процес искорењивања шума се наставља.

Циљеви крчења шума

  • Подручје Амазона
  • сеча дрвећа
  • пашњак
  • биљни усеви
  • шумски пожари, изградња путева, урбанизација
  • 5%
  • 30%
  • 60%

Постоји више разлога за крчење шума: дрвна грађа је главна производна сировина у неким гранама индустрије, као што су производња намештаја и папира. Међутим, много се чешће шуме крче због освајања простора за испашу животиња, а тиме за производњу меса и млека, као и за узгој биљака попут какаа, кафе и палминог уља. Палмино уље је важан састојак козметичких производа, а користи се и у производњи биодизела. Осим тога, присутно је и у прехрамбеним прерађевинама: маргарину, кексу и чоколади.

Последице крчења шума

  • прашума
  • искрчена прашума
  • интензивна фотосинтеза
  • смањена фотосинтеза
  • климатска регулација
  • загревање
  • сталне падавине
  • суша
  • одговарајуће земљиште
  • уништавање тла
  • биолошка разноврсност
  • изумирање врста

Шуме су веома значајне и за то можемо навести неколико разлога. Имају кључну улогу у одржавању биолошке разноврсности, регулисању климе и заштити тла од ерозије.

Фотосинтеза, ефекат стаклене баште

Процесом фотосинтезе шуме користе угљен-диоксид из ваздуха и ослобађају кисеоник, чиме одржавају одговарајући састав атмосфере. Везивањем угљен-диоксида утичу на смањење ефекта стаклене баште, а тиме помажу у регулацији глобалних климатских услова. Крчењем шума повећава се ниво угљен-диоксида у атмосфери, а са њим и ефекат стаклене баште који утиче на загревање Земље.

Водена пара

Крчење шума на одређеној територији изазива и промену количине падавина. Значајан део падавина потиче од воде која испарава са површине листова дрвећа (транспирације). Услед крчења шума значајно се повећава инфилтрација воде у тло, а испаравање (евапорација) се смањује. Уништавањем шума смањује се присутност водене паре у ваздуху, услед чега количина падавина значајно опада, а климатско подручје постаје сушно.

Земљиште

Захваљујући кружном циклусу падавина и испаравања, ниво подземне воде у тропским шумама је константан. Након крчења шума, нестаје дрвеће које апсорбује воду од кише, повећава се упијање воде у тло, услед чега расте ниво подземне воде. Као последица испаравања подземне воде јавља се повећана концентрација соли у површинским слојевима тла, што узрокује уништавање вегетације. На тај начин се територија некадашње прашуме уништава. Ускоро остаје само неплодно земљиште, потпуно неупотребљиво за узгој биљака и испашу животиња.

Живи свет

У тропским шумама је веома изражена биолошка разноврсност. Међутим, уништавањем ових шума поједине врсте су на граници изумирања. До сада је нестало 90% популације орангутана.

Крчење шума на Земљи

Од деведесетих година прошлог века територија покривена шумама је смањена за три процента, или 130 милиона хектара, што одговара целој територији Јужноафричке Републике. Области угрожене крчењем шума су: подручје Амазона и прашуме Индонезије и Африке.

Анимација

  • 0. година
  • 5. година
  • 10. година
  • 15. година
  • 20. година
  • Тропска прашума
  • паљење шуме
  • обрадиво земљиште
  • искрчена шума
  • необрадиво земљиште
  • Подручје Амазона
  • сеча дрвећа
  • пашњак
  • биљни усеви
  • шумски пожари, изградња путева, урбанизација
  • 5%
  • 30%
  • 60%
  • прашума
  • искрчена прашума
  • интензивна фотосинтеза
  • смањена фотосинтеза
  • климатска регулација
  • загревање
  • сталне падавине
  • суша
  • одговарајуће земљиште
  • уништавање тла
  • биолошка разноврсност
  • изумирање врста
  • CO₂ - Угљен-диоксид је неоргански молекул, од кога биљка ствара органски молекул, шећер. Биљке су аутотрофни организми, способне су да претварају неорганске материје у органске. Хетеротрофни организми попут животиња и гљива немају ову способност.
  • O₂ - Формира се као нуспроизвод током фотосинтезе. Кисеоник потребан хетеротрофним организмима на нашој планети се ствара процесом фотосинтезе.
  • светлост - Честице ове материје су фотони. Биљке користе енергију фотона за претварање неорганског угљен-диоксида у органски шећер.
  • C₆H₁₂O₆ - Грожђани шећер (глукоза). Биљке га производе од угљен-диоксида користећи енергију светлости.
  • H₂O - Биљка апсорбује воду из земље. Приликом фотосинтезе, молекули воде се раздвајају на кисеоник, протоне (H⁺) и електроне (e⁻).
  • гасови стаклене баште - Састоји се првенствено од водене паре, угљен-диоксида, метана и озона.
  • улазно зрачење - Краткоталасно зрачење (соларно зрачење).
  • емисија - Дуготаласно зрачење (топлотно зрачење).
  • рефлексија - Емитовану топлоту ваздушни гасови зраче поново на површину Земље. На тај начин се топлота задржава у ваздушном слоју око површине тла.
  • падавине - Апсорбована вода у дрвећу преко површине лишћа испарава у ваздух. Овај процес је извор значајних количина падавина. Крчењем шума се у великој мери повећава инфилтрација воде у тло, а испаравање (евапорација) се смањује. Зато се уништавањем шума коренито мењају климатски услови одређене територије, влажна климатска зона постаје сушна.
  • евапотранспирација - Количина воде која процесом испаравања са биљака и тла у облику паре доспева у ваздух.
  • ниво подземне воде - У тропским шумама је ниво подземне воде готово константан. Након крчења шума, нестаје дрвеће које апсорбује воду од кише, повећава се упијање воде у тло, услед чега расте ниво подземне воде.
  • концентрација соли - Као последица крчења шума јавља се раст нивоа подземне воде, што изазива повећање нивоа концентрације соли у површинским слојевима тла.
  • упијање - Део падавина упија дрвеће. Уколико уништимо дрвеће, све падавине доспевају директно у тло.
  • ерозија - Услед повећања концентрације соли у земљишту на месту искрчене шуме, уништава се биљни свет и почиње ерозија тла.
  • испаравање
  • богатство врста - На пример: птица носорог, орангутан, суматрански тигар.
  • изумрле врсте

Нарација

Крчење шума је присутно на нашој планети од самог почетка људске цивилизације. У то време су шуме прекривале половину копнених површина. Крајем прве половине 20. века, шуме умерено континенталног појаса Европе, Азије и Северне Америке су углавном искрчене. Тада почиње у значајној мери истребљење тропских шума.

Рашчишћавање шума се врши помоћу механизације или паљењем. На тај начин ослобођене територије се користе за гајење усева, али ова активност није дуготрајна: после кратког времена земљиште постаје неплодно, а процес искорењивања шума се наставља.

Постоји више разлога за крчење шума: дрвна грађа је главна производна сировина у неким гранама индустрије, као што су производња намештаја и папира. Међутим, много се чешће шуме крче због освајања простора за испашу животиња, а тиме за производњу меса и млека, као и за узгој биљака попут какаа, кафе и палминог уља. Палмино уље је важан састојак козметичких производа, а користи се и у производњи биодизела. Осим тога, присутно је и у прехрамбеним прерађевинама: маргарину, кексу и чоколади.

Шуме су веома значајне и за то можемо навести неколико разлога. Имају кључну улогу у одржавању биолошке разноврсности, регулисању климе и заштити тла од ерозије.

Фотосинтеза, ефекат стаклене баште

Процесом фотосинтезе шуме користе угљен-диоксд из ваздуха и ослобађају кисеоник, чиме одржавају одговарајући састав атмосфере. Везивањем угљен-диоксида утичу на смањење ефекта стаклене баште, а тиме помажу у регулацији глобалних климатских услова. Крчењем шума повећава се ниво угљен-диоксида у атмосфери, а са њим и ефекат стаклене баште који утиче на загревање Земље.

Водена пара

Крчење шума на одређеној територији изазива и промену количине падавина. Значајан део падавина потиче од воде која испарава са површине листова дрвећа (транспирације). Услед крчења шума значајно се повећава инфилтрација воде у тло, а испаравање (евапорација) се смањује. Уништавањем шума, смањује се присутност водене паре у ваздуху, услед чега количина падавина значајно опада, а климатско подручје постаје сушно.

Земљиште

Захваљујући кружном циклусу падавина и испаравања, ниво подземне воде у тропским шумама је константан. Након крчења шума нестаје дрвеће које апсорбује воду од кише, повећава се упијање воде у тло, услед чега расте ниво подземне воде. Као последица испаравања подземне воде јавља се повећана концентрација соли у површинским слојевима тла, што узрокује уништавање вегетације. На тај начин се територија некадашње прашуме уништава. Ускоро остаје само неплодно земљиште, потпуно неупотребљиво за узгој биљака и испашу животиња.

Живи свет

У тропским шумама је веома изражена биолошка разноврсност. Међутим уништавањем ових шума, поједине врсте су на граници изумирања. До сада је нестало 90% популације орангутана.

Од деведесетих година прошлог века територија покривена шумама је смањена за три процента, или 130 милиона хектара, што одговара целој територији Јужноафричке Републике. Области угрожене крчењем шума су: подручје Амазона и прашуме Индонезије и Африке.

Повезани додаци

Ефекат стаклене баште

Ефекат стаклене баште утиче на глобално загревање, а човек га, својим деловањем, повећава.

Спратовност шума

Спратови разних типова шума могу бити различити.

Фотосинтеза

Биљке могу од неорганских материја (угљен-диоксида и воде) направити органски шећер.

Кружење воде (средњи степен)

Вода на Земљи непрестано кружи кроз преоцес испаравања, кондензација, топљења и смрзавања.

Кружење угљеника

У процесу фотосинтезе угљеник се везује за органске материје, а приликом дисања се ослобађа.

Типови земљишта (профили)

Анимација приказује различите типове земљишта.

Џиновска секвоја

Највећа жива бића на Земљи.

Загађење

Загађење је негативни ефекат људског деловања на природну околину.

Додо

Додо је изумрла врста птицa која је некада живела на острву Маурицијус. Постала је симбол...

Производња папира

Производња папира је позната више од две хиљаде година.

Бели бор

Једна од најраспрострањенијих зимзелених врста у свету, потиче из Евроазије.

Загађење ваздуха

Ова анимација нам приказује главне изворе загађења ваздуха: пољопривреда, индустрија и...

Added to your cart.